Masti i ugljeni hidratiMasti i ugljeni hidrati

Masti

HamburgerMasti ili lipidi su hemijska jedinjenja nerastvorljiva u vodi. Sastoje se pre svega od atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, kao i ugljeni hidrati, ali su ti atomi drugačije raspoređeni. U ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije, a pri sagorevanju daju oko 9 kalorija na gram masti. To je oko dva puta više nego kod ugljenih hidrata. Neiskorišćene masnoće koje se unose u telo (prekomerne) goje telo i stvaraju masni omot. Masti su teško svarljiva hrana, pa dugo daju osećaj sitosti, dok za razliku, belančevine veoma kratko drže osećaj sitosti. Masti se prema hemijskoj strukturi mogu podeliti na zasićene i nezasićene masti.

Zasićene masne kiseline: svi njihovi atomi ugljenika povezani su prostim vezama, zbog toga su zasićene vodonikom. Skoro su sve životinjskog porekla, sem onih iz kokosovog oraha i palme. Uglavnom su čvrste na normalnoj temperaturi. Zasićene masne kiseline stvaraju čvrste masti. Obilna upotreba zasćenih masnih kiselina povećava nivo holesterola u krvi i povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.

Nezasićene masne kiseline: one imaju dvostruku vezu između dva od svojih atoma ugljenika (mononezasićene) ili više dvostrukih veza (polinezasićene). Najveći izvor tih masnih kiselina su biljke, a posebno orasi, lešnik, badem i drugo slično voće, kao i klice žitarica. Riblja mast takođe sadrži nezasićene masne kiseline. Obično su u tečnom stanju (ulje) i pošto njihovi atomi ugljenika nisu zasićeni atomima vodonika, one bolje stupaju u reakciju sa drugim supstancama za vreme metabolizacije.

Oleinska kiselina je mononezasićena masna kiselina sastavijena od 18 atoma ugljenika. Ona se može pronaći u maslinovom ulju, koje je sastavijeno od 93% glicerina i oleinske kiseline, ali i u drugim uljima od semenki. Nezasićene masne kiseline, kao što je oleinska, a posebno polinezasićene koje se nalaze u klici pšenice, orasima, suncokretu, soji i košticama grožđa, bez ikakve sumnje blagotvornije su za naše zdravlje. Izmedju ostalog, one smanjuju nivo holesterola u organizmu.

Često se iz praktičnih razloga masti svrstavaju u "vidljive" i "skrivene". Skrivene masti u ishrani su one koje se ne dodaju hrani kao takve, već se nalaze u namirnicama kao njihov sastavni deo, a uglavnom nisu vidljive. Čuvajte se baš tih skrivenih masnoća. Njih sadrži svinjsko meso, skoro sva kuvana jela, kobasice, paštete, čokolada, majonez, punomasni sirevi, kolači i slatkiši. Treba imati u vidu da se skrivene masti unose u organizam u količini koja otprilike odgovara jednakoj polovini ukupne potrebe za mastima. To je važno prilikom izračunavanja vrednosti dnevnog obroka hrane i treba voditi računa o toj činjenici. Dnevno čovek unese oko 40 gr masnoća obrocima kroz zaprške i na način na koji se hrana priprema. Preostalih 30-40gr masnoća ostaju skrivene u ostaloj hrani (mleku, siru, šunki, raznim mlečnim i mesnim proizvodima). Evo ilustracije: samo 100gr juneće džigerice sadrži 40gr masti. Sve namirnice koje koristimo, počev od hleba, mleka, mesa, pa čak voća i povrća, sadrže veće ili veoma male količine masti. Nemojte se zato zavaravati, pa da mislite da biljne masnoće manje goje nego životinjske, odnosno da ulja nisu masnoće. Ulja se lakše vare od čvrstih masti, što je od naročitog značaja u dijetetici. Izvesne masti su nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi, kao vitamin A, D, E, K.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidratiUgljeni hidrati zajedno sa mastima predstavljaju energetski deo čovekove ishrane. Ipak, oni su važniji od masti, jer se pre njih mogu svariti, razgradivati i time ih organizam može pre energetski iskoristiti. Neka tkiva, u prvom redu nervno, ne može iskorišćavati masti, već samo ugljene hidrate. Oni su, po hemijskom sastavu, ustvari jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, iz kojih se izvanredno složenim hemijskih procesima u našem telu stvaraju toplota i energija. Najveći deo energije, potrebne za rad dobijamo baš iz ugljenih hidrata koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Ima ih i u biljnim i životinjskim namirnicama, a čovek ih najviše unosi hlebom, krompirom, voćem i šećerom. Najvažniji ugnjeni hidrat biljnog porekla je skrob, koji spada među najraširenije materije u biljnom svetu. To je složeni ugljeni hidrat koji telo ne može da koristi u onom obliku u kojem se javlja u prirodi. On mora prethodno da bude u procesima varenja razložen u prost šećer, tzv. Glikozu, pa ga tek onda organizam može iskoristi. U mesu je količina šećera toliko neznatna da se praktično i ne uzima u obzir. Jedino ga nešto više sadrže unutrašnji organi (iznutrice).

Životinjski šećer naziva se glukogen i njegova je važnost u tome što se kao zaliha sakuplja u jetri i mišićima i u slučaju potrebe, na primer, pri težem fizičkom radu, organizam ga može odmah iskoristiti. Sem skroba i glukogena, trščanog i mlečnog šećera, koji spadaju u složene ugljene hidrate, postoje i takozvani prosti šećeri kao što su grožđani i voćni šežer. Svi ovi ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti i belančevine. Izuzetak od ovoga je celuloza koju organizam nije u stanju da razgradi, te je ne može koristiti kao energetski materijal. Ali, celuloza zato može da posluži kao dobar regulator rada naših creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Što se tiče količine ugljenih hidrata, koju čovek treba da unese hranom, ona zavisi od težine posla. Prosečna dnevna potreba kreće se između 400-500 grama. Manjak ugljikohidrata u ishrani sportista, ne samo da se odražava negativno na trening, nego se odražva negativno i na opšte raspoloženje. Slaba koncentracija, pospanost i bezvoljnost su samo par pojava čiji je razlog manjak ugljenih hidrata.

TVNajnoviji video
TegVodič za početnike
LinkKorisni linkovi

Upis novih članova

Da li ste razmišljali o tome kako da smršate, doterate liniju, zategnete svoje telo ili ga sredite za letnju sezonu? Šta raditi, kako početi, gde? Mi imamo odgovor na sva vaša pitanja. Sve što je potrebno je da odvojite malo vremena i dođete kod nas u terminima naših treninga. Možete pogledati kako sve to izgleda ili odmah početi da trenirate. Ljubazni i visokostručni licencirani treneri će odgovoriti na sva vaša pitanja, otklonuti sve sumnje i nedoumice vezane za bodybuilding ili dizanje tegova, ako ih imate i upoznati vas sa programom rada i pravilnim načinom izvođenja vežbi.

Gde se nalazimo

Branka Radičevića 6 (pored sportske hale)
22300 Stara Pazova
Telefon: 064/99-80-888

Termini održavanja treninga

Radnim danima od 16:30h do 24:00h
subotom i nedeljom ne radimo.

Copyright © 2013 Klub dizača tegova "Jedinstvo" Stara Pazova. Sva prava zadržana.